Мали Маријан излази на мегдан за остарјелог ујака Тому 0001    Вино пије Тома арамбаша 0002    У Игману ниже Сарајева. 0003    Дошао му листак књиге биле 0004    Од Турчина, бега Соколића. 0005    Кад је Тома књигу проучио, 0006    Он је биле брке обисио, 0007    Загледо се у зелену траву. 0008    Питао га Виде Жеравица: 0009    »Што је теби, Тома арамбаша? 0010    Откуд теби била књига дође, 0011    Да је теби тако жаловита?« 0012    Ал је њему Тома бисидио: 0013    »Ево мени била књига дође 0014    Са Гласинца, поља широкога, 0015    Од Турчина бега Соколића 0016    Да му дођем на мегдан јуначки. 0017    А ја сам вам остарио, синко, 0018    Не смидем му на мегдан јуначки.« 0019    Вели њему мали Маријане: 0020    »Пусти мене, Тома арамбаша, 0021    Ја ћу отић’ на Гласинац равни, 0022    Хоћу с бегом мегдан дијелити.« 0023    Ал је њему Тома бесидио: 0024    »Прођ’ се, синко, мали Маријане, 0025    Ти, вире ми, ниси за мегдана.« 0026    А Маријан њему одговара: 0027    »Хоћу поћи, па да ћу не доћи.« 0028    Па се скочи на ноге јуначке. 0029    Њега Тома липо опремио, 0030    Даде њему панцирли-кошуљу: 0031    »На ти, синко, панцирли-кошуљу, 0032    Да би теби до потрибе било, 0033    Ваљат ће ти у дугу мегдану.« 0034    И даде му својега кулаша. 0035    Ето момка тамо низ планину; 0036    Пратило га тридесет другова, 0037    Пратило га до пола планине, 0038    Па се они с њиме алалили, 0039    А Маријан оде низ планину, 0040    Док не стиже путу чавленику 0041    До Габавца, врила студенога, 0042    Ту кулашу притегне колане, 0043    Потира га Шехер Сарајеву. 0044    Наћера га брду уз чаршију. 0045    Гледала га кићена дивојка: 0046    »Ну јунака хајдук’ Маријана! 0047    Благо мајци, која га родила 0048    И дивојци, којој суђен буде!« 0049    Док не стиже гори Ромалији, 0050    У Мокроме ишћера кулаша, 0051    Па дозивље млада ханџибашу: 0052    »Ханџибаша, изнеси ми вина, 0053    Малу купу од дванаест ока!« 0054    Ханџибаша њему говорио: 0055    »Лудо момче не зна што говори, 0056    Кад он ишће дванест ока вина.« 0057    А вели му млади Маријане: 0058    »Брже носи једну купу вина, 0059    Докле сабљу потегао нисам, 0060    Док ти главу одвалио нисам!« 0061    Изнесе му једну купу вина, 0062    Купу попи и у траву баци: 0063    »Кад се вратим, да ти онда платим!« 0064    Па поћера брду низ планину, 0065    Па ето га на Гласинац равни, 0066    На Соколац, студену водицу. 0067    Ту се нађу младе биљарице, 0068    Платно биле на води студеној; 0069    Вели њима хајдук Маријане: 0070    »Чије ли сте, младе робињице?« 0071    »Робињице бега Соколића.« 0072    »Гди је беже, је л’ у кули б’јелој?« 0073    » Јесте беже у б’јелој кули. 0074    А што питаш бега Соколића, 0075    Оли ћеш му на мегдан јуначки? 0076    И досад је таких долазило, 0077    Ал је сваког беже погубио. 0078    На привару он их је убио: 0079    Кад би дошли у мермер-авлију, 0080    Те на мегдан бега позивали, 0081    Река’ би им беже Соколићу: 0082    »Ајте наприд из мермер-авлије!« 0083    А кад су му леђа окренули, 0084    Он их приби копљем од мегдана, 0085    Прибио их за врата авлијска.« 0086    Кад то чуо мали Маријаме, 0087    Паде бегу прид бијелу кулу: 0088    »Оди, беже, на мегдан јуначки!« 0089    А кад беже на пенџер погледа, 0090    Он угледа малог Маријана: 0091    »Кам’ дробоња Тома арамбаша? 0092    Што ми није на мегдан изаша’?« 0093    Па се скочи на ноге лагане, 0094    Из подрума изведе коњица, 0095    Голо копље носи у рукама, 0096    Маријану ’вако говорио: 0097    »Ајде наприд из мермер-авлије!« 0098    А Маријан њему одговара: 0099    »Курбин сине, беже Соколићу, 0100    Доста си их на привару смако, 0101    Не ћеш више, вира ти је моја, 0102    Него ћемо изаћ’ напоредо.« 0103    Кад је беже коња посиднуо, 0104    Напоредо иду из авлије. 0105    Ту говори беже Маријану: 0106    »Ол ћеш бижат, ал ћу побигнути?« 0107    Вели њему млади Маријане: 0108    »Чини, беже, што је теби драго.« 0109    Опет вели беже Соколићу: 0110    »Ајде наприд, мали Маријане!« 0111    Када Марјан бега разумио, 0112    Плећа даде, па трчати стаде. 0113    За њим беже копље отиснуо, 0114    У Марјана кулаш од мегдана, 0115    Копље чује, па на страну скаче, 0116    Мимо њег је копље пролазило, 0117    У зелену траву упаднуло. 0118    Дохвати га мали Маријане, 0119    Па га ломи на двоје на троје. 0120    Ал му викне из горице вила: 0121    »Зло ти јутро, мали Маријане! 0122    Утече ти беже Соколићу 0123    У авлију, у бијелу кулу. 0124    У њега је камена авлија, 0125    Затворит ће челик и мандале, 0126    Ти га више ни видити не ћеш.« 0127    Кад погледа мали Маријане, 0128    Лети беже низ поље зелено, 0129    За њим лети мали Маријане. 0130    Готов беже утећ’ у авлију, 0131    Ал завика мали Маријане: 0132    »Бора вами, танке робмјице! 0133    Затварајте челик и мандале, 0134    Затворите од авлије врата, 0135    Не пуштајте бега у авлију!« 0136    Док робиње врата затвориле, 0137    У та доба беже прид авлију: 0138    Од авлије затворена врата! 0139    Беже бижи около авлије, 0140    За њим лети мали Маријане: 0141    Гди га стиже, ту га ударио, 0142    Од једнога учини двојицу, 0143    Опет ману, осиче му главу, 0144    Па ето га у мермер-авлију 0145    И поведе бегова гаврана, 0146    И у торби однесе му главу, 0147    Па дозивље танку беговицу: 0148    »Беговице, донеси ми кључе, 0149    Гди је благо бега Соколића!« 0150    Беговица предаде му кључе. 0151    Кад се момак кључа добавио, 0152    Он отвори од блага одају, 0153    Триест товар’ накупио блага, 0154    Па дозивље триест робињица: 0155    »Ево вами свакој товар блага, 0156    Наплатите, што сте га двориле, 0157    Ово вам је хајдук Маријане.« 0158    Себи носи, колико је мога’, 0159    Па ето га низ Гласинац равни. 0160    Док допане хану у Мокроме, 0161    Ту се напи вина црљенога, 0162    Ханџибашу липо намирио, 0163    Па ето га шехер Сарајеву, 0164    Оде право у Игман планину, 0165    Свом ујаку Томи арамбаши. 0166    Дони главу бега Соколића, 0167    И доведе вранца од мегдана, 0168    А све благо, колико имао, 0169    Све то даде Томи арамбаши, 0170    Арамбаши Томић Миховилу.